biti normalna u ovon svitu

Svaku večer ista scena...legnen u krevet i ne mogu virovati da je i ovaj dan proša..
Noć mi prolazi obavijena nemoguće iskombiniranin snovima-strahovi isplivaju na površinu, razne želje se ostvaruju, a ja ko da prolazin kraj svega toga...ko da se to mene ne tiče..
Čudan osjećaj me prati u vezi svega toga, ni to ni stra' ni ništa dobro..ko da san zapela u limbu i još ni vrime ni da podjen u paka', a bome ni u raj..

Bolesno, ne mogu virovati koliko je bolesno...
Sad više ni nemoren reći da san na sklisnon području, sad san jednostavno na mračno području..
Tapkan, ko kad skinen naočale i tražin di mi je krevet..a što je najludje, znan se snaći..šesto osjetilo me vodi, ko i sad..
Znate li da kad van u životu nešto fali, bilo to na fizičkon, psihičkon, materijalnon ili –inon području.. E, pa uvik van se to na nekon drugon (od toga dijela neovisnon) području vrati, kompenzira, balansira vas...evo na primjer, ja san kratkovidna (i to ohoho)..budući da slabije vidin, ja jaaako dobro čujen (i što triba i što ne triba, doduše, hehe..ali nećemo u to ulaziti)..i refleksi su mi jako izraženi..
Uspijen nemoguću situaciju (u kojoj inače svakon nešto padne, razbije se i sl.) izvući i uvatiti..točno san svjesna toga, ko da mi nešto uzme ruku, nogu, glavu i pomakne u pravon smjeru..

Balans..ravnoteža..zlatna sredina..
Nevirovatna stvar ili pojava, kako god..
Ispravi preloše i predobre stvari..
"Nitko nije savršeno dobar, ni nepopravljivo loš.
Ako se nadješ pod vodom, NISI se utopio; utopit ćeš se ako NE izroniš.."

Vanka snigić paja, i meni odgovara..ja ko medo koji spava zimski san i još ni svjesan svega ovoga ludila koje je počelo vladati gradon..
Tražin ono dječje zadovoljstvo koje san imala kad god bi čula neku božićnu pismu ili reklamu na televiziju..
U tragovima mi se jučer pojavilo kad san dobila poklon od tetke (malo ranije, za Božić, ali to je najmanje bitno, bitna je namjera i faktor iznenadjenja koji je uspija)..
Osmijeh od uha do uha, nisan se mogla prestati smijati daljnih po ure..
Lip osjećaj, da ga je bar moguće zalediti pa odmrzniti kad se osjećaš fuuj i down-down..
Zasad mi ne triba, dobro san..nedefinirano, ali dobro..
Brbljava Ja se vraća, preplavljuje onu Ja koja je mislila da nešto more.. hehe...
E PA NE IDEEEE TO TAKO...
Ne da se floki, no way...
Ajde, božićno ludilo, dodji vamo do mene malo, da me drmneš ko najbolja droga..hihi

Kako to da kristalno jasne situacije mogu nakon proteka vrimena postati mutne...izgubiti oštrinu, dozvati sumnju u cili sklop???
Nikad ne žalin zbog učinjenog (argumentum a contrario mome temeljnon životnon principu 'nikad ne reci nikad') jer san uvjerena da bi neke stvari opet učinila, da dobijen second chance..
Teško mi je sklepati rečenicu jer bi puno toga tila reći ali neznan odkud da počnen..
Koči me činjenica što se ne mogu u potpunosti otvoriti, stra me da me neko nebi skužija i opet bi se našla u začaranon krugu koji nebi imaja lipi kraj..neću ponavljati greške na kojima san naučila što san tribala..

Sumljan u sebe..opet se budi ono moje Ja koje se prikrilo, koje san uspila smiriti, kontrolirati na onoj razini koja ni opasna za me..opasna za sve oko mene..ne ko prava opasnost, više ko nešto što bi me ugrozilo kod mene same, jer bi dovelo u pitanje sve što san gradila, ono što san stvorila od sebe same..
Ne želin to, želin znati neke stvari, održati ih kristalnima i virovati u se, u svoje kljuse, u ono što ja jesan, ne u ono što me ubija, smanjuje u vlastitin očima..
Ko ne riskira ne profitira..istina, ali ja san uvik bila osoba koja ne voli riskirati, bila san druge strane granice, u sigurnoj zoni koja me opet ni zadovoljavala onako kako san ja mislila da oće..

I sad san prišla tu granicu, teoriju pritvorila u praksu i riskirala..
Usudila se riskirati, bez obzira na posljedice..
I ne grizen se, ni mi krivo..osjećan da ni, ali automatski se probudila ona gori spomenuta cura koja nikad to nebi napravila...
I borba je počela, brbljava Ja je prišla u curu koja zastajkuje u rečenicama koje bi inače tekle iz mene bez nekog prevelikog razmišljanja..pokušavajući naći opravdanje, zdravorazumsko opravdanje učinjenog, a već znan da ga nema..
Nikad ga ni bilo, niti će biti kad je instinkt u pitanju..
Ona gola želja, bez propitkivanja...samo impuls..
I već si na drugoj strani granice, na skliskon terenu..moraš ga prići, ni da je on beskonačan, ali sa ove točke izgleda takav...

I što sad?

Čekati ili...?
Propitivati učinjeno?
Kreniti dalje ko da se ništa ni dogodilo? (teško izvedivo)
Ili jednostavno virovati u se?
U svoju sposobnost procjene i onu poznatu da je prva misao gotovo uvik točna?
A stvarno mi se čini točno, u daljini, nakon preopsežnog razmišljanja...

definitivno...stvarno nisan dugo, od jučer navečer...
sad kad ne triba iman blokadu..pa ovo stvarno ni normalno..
el meni ovo triba???
ali stvaaaarno??
.eben in sve po spisku, pa ne mogu virovati da me mogu vako iz takta izbaciti...o kome ja? o ovon .ebenon obrazovnon sustavu..ja neznan el oni pokušavaju da svi mi skupa završimo na Vrapču, or what?
znala san da je paprena va treća godina, uopće nisan sumljala u to, ali opet, nadmašila je sva očekivanja...
iman 3 .ebena predmeta (ispričavan se na izrazu, ali jedino mi on napamet pada koliko san luda) u ovon semestru, a ja se bojin oću li od ta 3 2 dati u drugon misecu..
a sad smo momentalno na početku 12.miseca, a ja san učiti počela circa početkon jedanaestog miseca...
i sad ko je vode lud, zbunjen, a ko normalan????????
i znan da nisan za ništa drugo nego da buden pravnica, u bilo kojen području prava, ali stvarno nebi nikon preporučil ada se upiše na vaj faks..iako ja da sad opet upisujen, nebi ništa prominila, ali stvaaaaaaarno nisu normalni...i onda kad se meni neko buni na neke skriptice i powerpoint slide-ove za naučiti, ja bi se najradje propucala
..meni ni dosta 1 dan da naučin 20 stranic' gradjanskog, ali to tek nakon što san se prije upoznala sa tin gradivon (tj. da san ga prije najmanje jedanput pročitala)..još je sad i dobro, jer san na početku (opet) i to je lagano, ali ni ne želin misliti što me čeka za koji dan...
a tek kad u tu shemu ubacin kazneno procesno, e, onda van stvar postaje izrazito zanimljiva..neznaš ko ti glavu nosi...
stvarno bi nan tribali omogućiti psihologa, psihoterapeuta u sklopu faksa, mislin da bi radija konstantno i da bi mu ordinacija bila pripuna...

a onda se opet mislin, ako su ga ljudi prije mene prošli, a valjda ću ga i ja..kad tad..
ma nisan pesimist i znan da u životu ništa tako glatko ne idje i ni mi se problem pomučiti, to san izabrala na kraju krajeva, ali kad vidiš da ni oni koji to tražu od tebe neznaju što oće ili neće, e onda ti dodje da pukneš od smija ili od plača...
ma ne plačen, radi faksa nisan niti ću...
ali iman feeling da je vo neki labirint iz kojeg ne vidin izlaz..
ludo, jednostavno ludo...
neman volju za ičin...
mislila san se napiti ko deva, ali ni zato neman želje kad znan da moran učiti...
a samo 20 godin iman, pa vo je nenormalno..
i vo što pišen je sve zbrdla-zdola, ali nek je..
kad sve more biti, more i vo..

Znate onu situaciju kad nekoga ne vidite sto godin' i onda van ona/on postavi pitanje: ..a inače??
Tako se ja sad osjećan, dok se pokušan infiltrirati u ovo..ponovo..
Ni mi to teško, volin stvari koje mi predstavljaju izazov, neka vrsta droge, za mozak, srce, dušu..ko ljubav, samo sui generis ilitiga nešto nespojivo sa ičin..
Nego, ja san super..jednostavno, iskreno i neosporivo..
Super san u svojoj svakodnevnoj zbrci, dok mi se konstantno vrti jedna te ista pisma u glavu koja me prati u san i budi ujtro prije alarma..
Dok pokušavan sklepati rečenicu, ali ne idje jer mi u pozadini Toše odvlači pažnju sa svojon «..zvijezde brojim, kraj, kraj, neće doći nikada...nikadaaa...»
Dok mučin medu jer mi je prisladak i jer mi ga je On da' (silence, srićo, ja neman ni Novog i Starog, ja iman samo Njega..hehe..)...
Okej, draga, skuliraj se i napiši nešto in concreto..hihi..
Nezna koliko dugo nisan pisala, ali dovoljno dugo da u ovon postu ne obuhvatin niti djeličak svega...

Prvo i osnovno, obrazovanje...predobro, treća godina san, moj obožavani broj koji i dalje sriću nosi..preludo, drugu san 'očistila' u 9.misecu, mislila san da to ni moguće..cilo lito san uživala, iako me je kazneno pratilo na svakon koraku..ali ovaj dio obrazovanja bude malo papren, he..maaalo puno..cila san u kaznenon procesnon i građanskon, samo mi se vrtu filmovi o tome eli nešto pregled ili pretraga, eli policija postupila ispravno, sukladno zakonu ili ...ma dosta, očito samo meni to predstavlja zadovoljstvo...

Drugo, juubav...hihi..nešto nevirovatno, neman riči..na ton planu stvarno neman teksta..koji razvoj, koje sazrivanje..još uvik volin, svaki dan sve ludje..osoba koja je kraj mene je stvarno ono što triban..ona osoba koja me stabilizira, ispunjava, smiruje, uzbudjuje, živcira, ubija u pojam..u svemu tome uživan ko nikad..aaaliii, još uvik neman prsten na prstenjaku, no way..sve u svoje vrime..
Da zorno prikažen stvari, dobijO saM sat (ja ga birala) za godišnjicu (2 godine) koja je tek u 3.godinu slijedeće godine..kako bi On reka: »Ni bitno kad i zašto je, bitno je od koga je»..i stvarno je...

Treće, sve ostalo...obitelj-ludja nego ikad, svaki put me tako ugodno iznenadu da se konstantno zafaljujen Bogu što ih iman i neka mi ih čuva..prijatelji i kolege-još uvik virna svojin dugogodišnjin prijateljima i oni su ono što svemu ovome daje još veću draž, standard dobrog i ispunjenog dana..a krug dobrih ljudi se sve više širi, ko i moj osmijeh...

Naučila san puno toga u ovon periodu..
Stvarno se ne triba opterečivati stvarima koje su manje bitne, one dodju i prodju..iako je to koji put teško (pogotovo kad te pere PMS, hihi)..
Ja san ovo misto, ovaj virtualni svit, potpuno drukčije gledala i zato mi je prije često došlo do zasićenja i preopterećenja jer nisan svaćala da ovo mora biti zadovoljstvo..nikakva obaveza, čisto zadovoljstvo, obavijeno tajanstvenošću koja otvara vrata duše za one koju su spremni viditi ko san ja zapravo..
Nema sakrivanja, nema sustezanja..samo misli koje su izrečene, koje su vidile svitlo dana..

«..volim osmijeh tvoj, i nosi ga uvijek..smij se, samo dušu mi grij' za uvijek...»

vaša sasvin normalna A.

djizus..
dodje mi da krepan od smija, ali nećuu..biću ozbiljna, tj. u skladu sa svojin godinan..
khm, khm..ladies and gentleman (neznan esan li vo točno napisala)
po ko zna koji put, I'm back...
ljudovi moji, oni koji me se sičaju, pozdraFFF
vaj put neće biti nekog ekstra kompliciranja...
vo mi je čisto ispušni ventil, niko ko me zna-zna neće znati što ja vode škrabuckan i piskaran (na književnon: što ja to pišen)..
puno toga je bilo u ovon periodu moje blogerske šutnje, ali baš ste mi svi falili..samo što san od pola vas zaboravila adrese, ali nema veze..polako ću se ja vratiti u djir..
e, po ure san tražila adresu koja je slobodna i već san pomislila da Bog neće da opet pišen, kad no uspije vu naći...
hmmm, biti normalan..teško, ali baš zbog toga, ja san opet here..
lipo mi spavajte, i ja ću...
dosta bi bilo tip-tip za (ponovljeni) prvi put...
od srca vas pozdravlja vaše munjeno dite...